Povodom aktuelnih događaja u Španiji i Kataloniji nameće se načelno pitanje uzroka koji su doveli do slabljenja integracionih i jačanje dezintegracionih procesa u evropskim zemljama. Pri tome se mora imati u vidu da je ono što se trenutno događa u Španiji samo vrh ledenog brega. A traženje pravih uzroka problema mora biti okrenuto ka suštinskim karakteristikama razvoja kapitalizma. Od nastanka do danas, jedna od tih karakteristika je – stalna tržišna utakmica koja podstiče preduzetnike da ulažu u nove sve produktivnije tehnologije i nove oblasti proizvodnje, što je podrazumevalo neprestano širenje tržišta.

To je istovremeno bila i ključna integrativna snaga koja je rušila feudalne granice i vodila ka stvaranju velikih nacionalnih i regionalnih tržišta i, konačno, do današnjeg globalnog. To je, pored ostalog, uslovilo i jačanje uloge države i njenih poluga vlasti. A manifestuje se u činjenici da danas u savremenom svetu nema države koja u svojim rukama ne drži ključne poluge političkog, ekonomskog i socijalno života i razvoja društva.

Razvoj kapitalizma je, međutim, vodio i ka sve većem porastu značaja multinacionalnih kompanija, što je stvaralo prostor za izmeštanje ekonomskih odnosa sa bileteralnog na multilateralni nivo. I u ekonomiji jača uticaj međunarodnih organizacija i institucija i nastaju nova pravila u poslovanju mulitnacionih kompanija. Postepeno se uspostavlja i primat međunarodnih propisa u odnosu na nacionalne. Multinacionalne kompanije raspolažu efikasnim instrumentima kojima praktično mogu da prinude nacionalne države da prihvate njihove uslove poslovanja.

Tako se u kapitalizmu postepeno smanjuje integrativna funckija države. A na značaju dobijaju novi integracioni instrumenti. To je, pored ostalog, imalo za posledicu uspostavljanje novog područja konflikata između države i privrednika.
Drugim rečima, oslabila je jedna integrativna snaga, a istovremeno se razvija nova ali na globalnom nivou, kojoj država može biti samo prepreka. Nažalost, i ovog puta se potvrdilo pravilo da se taj sukob opet najpre i najviše ispoljio na nacionalnim odnosima.

Izvesno je i to da će sukobi u Kataloniji podstaći slične procese u drugim zemljama, to jest na svim neuralgičnim tačkama Evrope. Bez namere da stanem na bilo čiju stranu, smatram da je linija manjeg otopora proglasiti pristalice otcepljenja separatistima, a posebno pokušati da se problem reši silom – vojskom i policijom. Takvi pokušaji su uvek, bar na duži rok, davali negativne rezultate. I u ovom, kao i u svim drugim slučajevima, dajem prednost pregovorima, koje u ovakvim situacijama smatram zajedničkim naporom u traganju za novim funkcionalnijim i efikasnijim modelima političke, ekonomske i socijalne organizacije društva. U 19. veku uloge države i ekonomije bile su jasno razdvojene. Danas su država i ekonomija sijamski blizanci. Potrebna je, dakle, takva operacija da i država i ekonomija prežive i na novim temeljima, a to znači i uz novu preraspodelu društvene moći između države, aktera ekonomskog i društvenog života.

* Tekst preuzet iz dnevnog lista „Politika“, štampano izdanje od 16.10.2017.

There are no comments yet.

Оставите одговор

Your email address will not be published. Required fields are marked (*).