Forum. Četrnaesti, a meni prvi. Organizator – lider u svom poslu. Mesto dešavanja radnje: hotel – po svemu grandiozni; u njemu sala, konferencijska – puna! Jedva se nekako bez naočara spustih do nje. Stepenice, one staklene, providne, ograda isto, ogledala na sve strane. Impozantno! Jedva potrefih gde je levo. Zauzimamo mesta moja mlada koleginica i ja. Ona posmatra, ja osmatram. Sa razlikom u godinama, skoro 20, različito i gledamo. Zato smo valjda i delegirane, da se sagleda situacija iz svih uglova. Prisutni, k’o svatovi. Svi doterani, utegnuti, izfrizirani, namirisani. Nivo. Ne odudaramo. Došle smo spremne. Stajling pogodile. Posmatram moju mladu koleginicu. Na njenom licu vidi se iščekivanje, svi senzori na stenbaju, da što više nauči na ovom skupu, da što više znanja upije. Karijera je ispred nje. Bacih pogled na program. Raspored  govornika, a u stvari  gradacija moći,  a u skladu sa temom foruma: liderstvo. Kao provincijalka u velikom gradu, osetih se u tom momentu. Iz mikro porodičnog biznisa, dodjoh na skup velikih kompanija, konzorcijuma, lanaca, lidera. Gase se svetla, počinje!

Govornici se smenjuju, svako sebi primerenom znanju i iskustvu iznosi činjenice i stavove o temi. Jedni pričaju teoretski, drugi praktično, treći iz ličnog iskustva, četvrti slikovito (kroz video prezentaciju), peti filozofski. Slušajući ih, shvatih da su svi u pravu. Sve je primenjivo. Zavisi od slučaja, situacije, ličnosti, planova… ili kako se sad to kaže: vizija, misija, ciljevi, strategije, planovi, odluke! Oseća se pozitivna energija medju prisutnima, kompatibilnost izmedju publike i govornika. Govornici eminentni, stvarno. Od svih izlaganja, najupečatljivija mi behu ona praktična, iskustvena, ispričana jednostavno, duhovito. Znači li da je to najbolji način razumevanja i pamćenja stvari? Posle dva tri sata izlaganja, sretoše nam se pogledi. Koleginičin i moj. Čekam da prva reaguje, ne želeći da svojom reakcijom utičem na formiranje njenog mišljenja o temi, skupu, forumu. Kratko odmahuje glavom iznenadjenog izraza lica. Potvrdih. Toliko napeta da čuje nesto novo, zapamti i primeni, upita kratko: „I?!“ Nema „I“, to je to i možemo da pričamo još par sati o tome. Zaključak je isti: biti lider znači: raditi sa idejama, implementirati inovacije, razlikovati se od drugih, stvarati novu vrednost, fascinirati korisnike, biti ispred njihovih želja, stvarati potrebu-pa je proizvodom zadovoljiti…biti lider znači biti prvi i najbolji! Biti lider, još znači: rad po 16 sati dnevno, česta odsustvovanja, naporan i stresan rad. Postati lider, kažu na skupu, logična je posledica dobro organizovane organizacije, kojom rukovode odlični menadžeri, najbolji operativni tim u skladu sa ciljevima, postupajući po planovima, na osnovu strategija… ali, ne mora da znači. Ima primera gde sve to postoji, ali nešto nedostaje. Šta? Energija vlasnika. Eeee, tu sam rečenicu čekala da čujem! Bingo! Uspravih se na stolici, raskrstih skrštene ruke i noge i zabacih glavu, značajno! Shvatih tada da i ja dolazim iz liderske firme. Mi smo lideri, nemerljivi sa ovde prisutnim. Energija vlasnika je ta koja nas pokreće da stvaramo novu vrednost, uslugu kojom se izdvajamo i zbog koje je gost zadovoljan i zbog koje bira baš nas. Kažu na skupu:“Hotelijerstvo je ogromna industrija, a gostu treba pružiti doživljaj, koji nikada neće zaboraviti, koji će preporučiti i kome će se vratiti!“ Pa zna to moj gazda. Znao je i kad je izvršio transfer biznisa na mladje. Ne možemo mi od 20 soba da napravimo Hotel od 200, ne možemo mi od gradske buke da napravimo tihu oazu, ne možemo mi da porušimo pola ulice da napravimo heliodrom, al zato mi imamo našu Ljubinku, Ljubičicu, Ljubu koja dodje u pet na posao jer odredjeni gosti, poslovni ljudi, veliki lideri, doručkuju tačno u šest. Pa ni jedna kuhinja, ni jednog hotela u gradu ne može da da takvu ponudu: doručak k’o ručak, tačno u šest, jela po izboru gostiju. Svetska jela u domaćoj kuhinji. Domaća jela-svetskim ljudima. To je ono što nas izdvaja, čini nas najboljim i prvim! Čini nas liderima! Mnoge druge posebnosti, takodje posedujemo, ne želim sve da otkrivam, najbolje da se uverite sami. Ne mora inovacija da bude samo IT inovacija!

Kad sam kod tih IT inovacija, dokle je to stiglo? Dotle, kaže govornik jedne velike i inovativne IT kompanije, da kad si u nekom hotelu (za sada samo najbolji lanci svetskih hotela to poseduju) i poželiš da popiješ kafu u lobiju hotela, a sam si, ne moraš da brineš. Društvo će ti biti pronadjeno i dodeljeno. A ne, ne, ne pitate vi: “Jel slobodna stolica?” (od kad je zabranjeno pušenje mogućnosti su smanjene. Nema više:”Jel imate šibicu, upaljač?“) ili jednostavno započnete komunikaciju sa nekim. Aplikacija! Aplikacija u službi posrednika. Molim lepo. Kako imate svoj nalog na Linkedinu, Tviteru…i kako su svi isto tako umreženi, aplikacija časkom pretrazi ko bi od prisutnih bio najidealniji da tog trenutka popije kafu sa vama. Od šoka sam zanemela! Aplikacija nam je i to ukrala? Komunikaciju? A kako ona pretraži? Ok, imate nalog svuda, al kako zna da ste tu? Eee, logovi, tagovi, postovi, biometrijski podaci, pa sami ste sve informacije o sebi izneli. Zbog toga ne morate više ni da pričate. Ljudi oko vas sve znaju. Samo popijete kafu. Gde nam pobeže onaj istraživački pogled po restoranu kad udjemo, pa kad ugledamo nekog, oči nam se širom otvore i obuzme nas neki čudan osećaj? Ako još taj neko u tom trenutku pogleda nas, gde nestade taj kontakt očima, taj najznačajniji vid neverbalne komunikacije?  Zatim ona igra zvana koketiranje, toplo-hladno, pa razgovor, tema milion, samo jedna drugu stižu? Sve je ukrala aplikacija u službi inovacije. Ma ljudi, nije to inovacija, to postoji od vajkada! Ne oduzimajte, ne kradite od sebe ono što je lepo! Kažu na forumu:“Bitna je komunikacija“. Pa što je menjate, brišete, negirate, sa kim da komuniciramo, sa aplikacijama?! Još će na to:“ Uspešno je implementirana aplikacija za mobilne telefone umesto ključeva za hotelske sobe!“ Šta?! Ma ne verujem! Zabaguje telefon, kako da udjem u sobu? U medjuvremenu je recepcioner dobio otkaz kao nepotrebni profil zaposlenog, komunikacije ionako više nema, kako da dobijem aplikaciju? Dobro, možda u lobiju ima neka hotelska, na usluzi gostima. Al’ ko će da mi kaže gde je u gradu najbolja klopa, najjeftinije pivo, dobar provod, koju predstavu da pogledam, šta nikako da ne uradim? Google da mi kaže? Može, tamo sve piše. Sve piše isto:“Najbolji provod u vašem gradu, prefinjen restoran po vašem ukusu, ne propustite priliku…“ Samo ti recepcioner kaže iskreno i bez greške, onako ispod oka.

Pauza! Hol je pun ljudi. Žagor! Dobre vibracije! Svi veselo ćaskaju, razmenjuju (hvala bogu još uvek postoje u obliku materijalnog) vizitkarte, prilaze švedskom stolu…Nas dve, a svaka sa svojim mislima, ćutećki, uživajući u pogledu na fenomenalan švedski sto, degustiramo kolače. Osećam se istovremeno i srećno i poraženo. Srećno, jer radim za firmu gde ne moram da radim 16 sati dnevno, u kojoj radim bez stresa, gde su moje odluke moja odgovornost i obaveza, gde sama kreiram i sprovodim operativne planove, za firmu u kojoj mi se veruje, za firmu u kojoj je komunikacija i dalje važna, gde i dalje dominira suština iznad forme. Valjda sve te aplikacije neće baš brzinom munje da nas strefe. Možda nekako i bez njih odem u penziju. A šta će moja mlada koleginica? Moja deca? Šta će ceo svet da radi? Da ne priča, da kucka, klikće, loguje, taguje, postuje? Što onda deca uče da pričaju, uče strane jezike, tolike druge predmete? Sve ionako može preko aplikacija. Šta posle toga? Kako će liderstvo izgledati za 20 godina? Jel to sve baš neophodno? Da se nije svet malo zaigrao? To me čini poraženom.

Osmeh i pružena ruka u tom trenutku. Bivši kolega, jednako mlad kao moja koleginica. Posle rada kod nas, istovremeno sa studijama koje je završavao, otišao u Ameriku na praksu (a gde drugde), sve naučio, kaže hoće da prenese iskustva, došao, oženio se, dobio dete, zaposlio se kao operativni menadžer svih operacija u jednom malom hotelu na obodu grada, kaže:”Like yours”, kaže radi po 12 sati dnevno, umoran, jedva ustaje ujutru kad beba zakmeči, obučen u savršeno skrojeno odelo, kaže hoće lider da bude!

Lideri svih zemalja, ujedinite se! Save the world!

Tatjana Filipović

Comments (1)

  • Casopis Turisticki svet

    Poštovana Tatjana,

    Pročitali smo Vaš blog i utiske sa XIV Foruma hotelijera, i ostali bez
    teksta. Toliko divnih reči, toliko lepih opisa… Zaista ste nam
    ulepšali dan i potvrdili da radimo pravu stvar za našu hotelsku
    industriju.

    Hvala Vam mnogo na podršci i izdvojenom vremenu da prisustvuje Forumu!
    Trudićemo se da u narednim godinama budemo još bolji.

    Veliki pozdrav za Vas i Vašu koleginicu!

    Mnogo uspeha u radu želi Vam redakcija časopisa „Turistički
    Svet“www.turistickisvet.com [1]

Оставите одговор

Your email address will not be published. Required fields are marked (*).

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.