Na ovaj tekst podstakao me je razgovor sa ćerkom, starijom tinejdžerkom. Zapravo, moje tročasovno, posleponoćno slušanje njenog izlaganja u vidu analize i samoanalize odredjenih situacija u kojima se našla i odredjenih osoba koje je okružuju u životu, a koje su učesnici raznih situacija.

Slušala sam gotovo nemo, bez reči. Prvi put za svojih 48 godina nisam imala ništa da dodam. Sve je shvatila, objasnila sebi, a potom i meni. Na njenom putu saznanja desile su se manje lepe stvari, iste takve reči, od istih takvih osoba, koje su zabolele, iznenadile, povredile i razočarale. Pad, čini mi se njen prvi životni. Velika očekivanja od malih ljudi. Zaljubljenost u prijatelje, tj. samo u ideal o njima. Zatim su se desile jako lepe stvari, iste takve reči, od istih takvih ljudi. Prijatelji, koji su zapravo pravi, a do tada verovatno bili u senci i čekali da nju prodje njena zaljubljenost u one prve, koji se sada ponašaju kao nepoznanici, apsolutni stranci, pružili su ruku, pomogli da ustane, vratili veru i osmeh na lice. Iskustvo zlata vredno. Takvih će u životu biti još mnogo jer će mnogo ljudi proći kroz njen život koji je tek na početku. Opet će misliti prijatelji, a oni tek poznanici. Svaki sledeći put će manje boleti jer će znati da su to prolaznici i da tako mora da bude. Samo će retki ostati. Biće opreznija, pronicljivija, znaće da čuje i ono što se ne izgovori. Sudiće po delima, a ne po rečima. Biće mudrija. Čak neće želeti, a to već sad ne želi, da bude ni sa onima koji vole da im se laska. Kaže:”Ti ništa drugo nisu ni zaslužili, oni vole samo sebe i samo sebe ističu, pri tom na najgori način, povredjujući druge. To nije moj krug!”

Ono što me je opčinilo u njenom iskustvu (ne ono samo po sebi jer ih kao takve svaki čovek ima) je njena sposobnost raščlanjavanja situacije na dogadjaje i likove, likove na osobine i poreklo tj koren njihovih osobina i karakterističnog ponašanja, polazeći od porodice, uzimajući u obzir i samu sebe. Samokritika, kritika, razumevanje, opravdanje, praštanje, tolerancija, kompromis, izvinjenje, sa njene strane. Zrelost, a 17 godina. Shvatih tad, da zrelost ličnosti nije usko povezana sa godinama. Neko sazri pre, neko kasnije, neko nikada. Njoj još nije jasno kako je to ona shvatila, a drugi nisu i ponašaju se isto. Neko shvati pre, neko kasnije, neko nikada.

Ponosna sam što imam takvu ćerku. Kao takva, ona će moći sve i svuda. Do sada sam je vodila, a od sada ću je pratiti na njenom putu. Ovaj tekst posvećujem mojoj ćerki i njoj sličnim, ali i onim drugim. Možda će im pomoći da postanu drugačiji, zreliji.  

U nastavku teksta, svoje mišljenje o svemu prethodno napisanom, dali su eminentni stručnjaci. Za sve koji to već znaju ili su zaboravili ili nikad nisu znali…vredi pročitati!

Po Gordonu Olportu, američkom psihologu, definicija ličnosti glasi: „Ličnost je dinamička organizacija unutar pojedinca, onih psihofizičkih sistema koji određuju njegovo karakteristično ponašanje i mišljenje“. “Iz definicije se vidi dinamičnost, psihofizičko jedinstvo, unutrašnja determinisanost ponašanja, individualna osobenost i spoljašnje ispoljavanje osobina kroz ponašanje i mišljenje.

Pravac razvoja ličnosti je usmeren na formiranje zrele, mentalno zdrave osobe čije su karakteristike sledeće: prošireno „ja“, zadovoljstvo sobom i sigurnost, bliska povezanost sa drugima, realističnost u opažanju drugih osoba, razvijen smisao za humor i jedinstven sistem vrednosti.

U smislu socijalne zrelosti ističe se da je to osoba koja je sposobna da se uspešno prilagodi na različite životne promene bez izraženih sukoba, i da prihvati obaveze i prema sebi, svojoj porodici i zajednici.”

Šta to tačno znači? Nije jednostavno definisati šta je zrela – stabilna ličnost, kao uostalom ni šta je duševno zdravlje.

Najbolje objašnjenje dao je dr medicine Miroslav Radovanović, akademik u svojoj knjizi:”Ljudska ličnost i mentalna zagađenja životne sredine.

“Stabilna – zrela ličnost treba u velikoj meri da ima sledeće osobine:

  • Sposobna je da sa drugim ličnostima uspostavi usaglašene, tj. harmonične odnose, što podrazumeva visok stepen izjednačenja sopstvenih želja i interesa sa željama i interesima drugih ljudi sa kojima se živi i sarađuje ili često komunicira.To je danas, u savremenom načinu života i realnom pluralizmu interesa, skoro nemoguće postići, pa se stoga stabilnom, zrelom ličnošću smatra i ona koja uvek može da uspostavi trpeljive, tolerantne, snošljive odnose sa drugima, tj. ona koja može da se u velikom stepenu prilagodi To je moguće samo ako u ličnosti postoje izražene sposobnosti i volja da se poštuje i uvažava tuđa ličnost, onako kako se želi da drugi to na isti način uzvraćaju. Samo na ovakvoj osnovi mogući su saradnja i uzajamno pomaganje ljudi.
  • Sposobna je da društvu uvek da više nego što ono od nje očekuje. To označava visoki stepen altruizma, težnju da se drugima pruži sve što je čovek sposoban da im da, kako bi se postigla dobrobit svih ili većine ljudi. Ova karakteristika je u savremenom društvu sve ređa – ljudi koji je imaju smatraju se izuzetnima ili fantastima.
  • Pouzdana je, tj. uživa nepodeljeno poverenje drugih, ne izneverava očekivanja, odgovornoizvršava prihvaćene zadatke, diskretna je i nenametljiva.
  • U životu i radu je uporna, izdržljiva. Ume sebi da postavi ostvarive ciljeve i da se za njih neumorno zalaže, ne plaši se teškoća, neuspeha i odricanja, nego ih smatra podsticajima za još veće zalaganje. Ni najveće nevolje i nesreće neće je obeshrabriti, brzo će ih prebroditi i uporno nastaviti svojim određenim putem.
  • Odlučnaje i puna volje za životom i uspehom, što govori da je amibiciozna, ali uvek svesna svojih mogućnosti i dometa.
  • Ne zavisi od tuđe pomoći, sposobna je da samostalno donosi odluke, elastičnaje, uvek u svemu uzima u obzir vreme, uslove za realizaciju ciljeva, tuđe stavove i mišljenja, pa je u visokom stepenu spremna i sposobna za kompromise.
  • Celishodno kontroliše upražnjavanje svojih prirodnih nagona  i nikada ih ne ostvaruje na štetu drugoga.

Ovo su samo najbitnije karakteristike zrele ličnosti, ali svakako dovoljne za donošenje ocene o ljudima. Istini za volju, retko ko uvek ispoljava ili ne ispoljava sve ili većinu ovih karakteristika, što samo govori koliko je još teško i delikatno odrediti jasnu granicu između zrele i stabilne i nezrele i nestabilne ličnosti.

Posmatrajući i ocenjujući sve ljude oko sebe lako ih možemo smestiti na jedan od nivoa prikazan na priloženoj šemi:

Na najvišem nivou su ličnosti sposobne da stvaraju harmonične međuljudske odnose. Takvih je malo, odnosno one su izuzetak. Sem toga harmonizacija po svaku cenu, može biti i krajnje nepovoljna u određenim uslovima. Jedna visoko stabilna – zrela ličnost ne sme se harmonizovati sa nezrelima – nestabilnima ako kojim slučajem takvi čine većinu u sredini u kojoj se zrela ličnost našla. Tada je ona primorana da pribegne toleranciji, ali uz uporna ispoljavanja svojih vlastitih pozitivnih karakternih osobina. Možda će tako, bar donekle, uspeti da vaspitno deluje na tu svoju nezrelu okolinu.

Za akomodaciju su sposobne ličnosti koje mogu da uspostavljaju tolerantne međuljudske odnose, čime uglavnom poseduju i ostale izložene karakteristike mentalno zrele ličnosti. Tolerancija takođe ne znači bezuslovno mirenje sa negativnim osobinama ljudi iz okoline. I tu će zrela ličnost trajno i uporno ispoljavati svoje pozitivne karakteristike.

Ličnosti koje naglašeno ambiciozno i borbeno, uvek i u svemu daju prioritet vlastitim željama i interesima, ali ih još uvek realizuju nekako u granicama koje su društveno prihvatljive, tj. druge ne ugrožavaju bitno, nalaze se na nivou konkurencije. Ovo govori da i konkurentne ličnosti mogu i umeju da stvaraju kompromise.

Na nivou konflikta su sigurno nezrele ličnosti koje nisu u stanju da stvore tolerantne međuljudske odnose nego se stalno i sa svima otvoreno sukobljavaju. Takve ličnosti često dolaze u sukob i sa pisanim i sa nepisanim pravilima i normama društvenog ponašanja u zajednici koju većinom čine zrele ličnosti.”

Umesto zaključka:

Imajući sve ovo u vidu, nije teško definisati samog sebe i pojedine ljude, kao i naše odnose sa njima, ako želimo. Stvar je odluke, kao i sve ostalo u životu.

Umesto saveta:

Teško da će neko ko se nalazi na novu konflikta, čak i konkurencije koja sve više postaje “nezdrava”, razumeti nekoga ko je na nivou tolerancije, još teže – na nivou harmonizacije. “Sličan se sličnom raduje”, neka tako i ostane! Najbolje za sve!

Tatjana Filipović

There are no comments yet.

Оставите одговор

Your email address will not be published. Required fields are marked (*).